Šta je to Iyengar Yoga?

Iyengar metoda Yoge specifičan i dubok pristup proučavanju asana (položaja tela) i pranayame (kontrole daha). Iyengar je sistematizovao preko 200 klasičnih Joga asana i 14 različitih pranayama (sa mnogim varijacijama), od jednostavnih do neverovatno teških. One su osmišljene tako da početnik može bezbedno i sa sigurnošću da napreduje od osnovih položaja do najnaprednijih, dobijajući fleksibilnost, snagu, senzitivnost u umu, telu i duhu. Kontinuirano praktikovanje asana i pranayame duboko utiče na fizickom, fiziološkom (unutrasnji organi), mentalnom, intelektualnom, emocionalnom i duhovnom nivou.

Asana-položaj tela, poza

U praksi Iyengar Yoge se naročito fokusira na tri aspekta

1.Ispravno poravnanje skeletno muskulaturnog sistema koje omogućava da se telo razvija harmonično, na anatomski pravilan način tako da učenik ne pati od povreda ili bolova ukoliko vežba ispravno. Kako su sva tela različita, kako ljudi imaju različite slabosti i snage, Iyengar je takođe razvio upotrebu raznovrsnih pomagala koja dovode telo u pravilne pozicije. Pomagala koja se koriste su drvene ciglice, stolice, ćebad, konopci i kaiševi i ona pružaju pojedincu podršku i potpomažu poravnanje, tako da učenik može da radi pravilno i efikasno.

2.Sekvenca znači redosled po kom se rade asana i pranayame iz kojih proistice moćan efekat. Na primer, menjajući redosled položaja postižu se mentalni i emocionalni efekti koji drugačije nisu mogući i koji uzrokuju promene koje utiču na celo biće uključujući i pojedinčevu duhovnu evoluciju.

3.Tajming se odnosi na vreme provedeno u asani i pranayami. Položaji ne treba da budu izvedeni brzo ili bez svesti. Potrebno je vreme da bi se u položaj ušlo i da bi se u položaju pronašla stabilnost. Kada se to postigne, pojedinac ostaje u položaju neko vreme kako bi se pojačala dubina asane i da bi se iz nje izvukao maksimum. U suprotnom potencijalni efekti ostaju mali u poređenju sa onim što je moguće.

Iako su terapeutski aspekti asana i pranayame poznati vekovima, Iyengar nepopustljivo naglašava anatomsko poravnanje tela i metode rada su koje su evoluirale terapeutske aspekte yoge. Stoga, praktikovanje Iyengar Yoge rezultira eliminacijom bolova u telu, i potpunom ispravnošću pozicioniranja tela, kao i mogućnošću da se izleče mnoge (teške) bolesti uz prisustvo iskusnog učitelja.

Pranayama-tehnika disanja

Vežba pranayame se započinje kada se stvori čvrst temelj u asanama zbog neophodnosti fleksibilnosti, kapaciteta pluća i stabilnosti u pravilnom sedenju i disanju za vreme vežbe. Pranayama pruža razne koristi koje utiču na nervni, disajni, krvni i sistem za varenje. Unutrašnji organi se aktiviraju i pružaju osećaj mira i energičnosti. Jednako je važno da pranayama dovodi um i čula pod kontrolu i time stvara pripremu za iskustvo meditacije.

Aštanga Yoga

Može se steći utisak da je Iyengar Yoga samo anatomska gimnastika i duboko disanje ili samo asane i pranayama. Ovo je potpuno netačno. Asane i pranayama se koriste kao alatke za usavršavanje 8 aspekata Patanđalijeve Aštanga yoge. Majstorstvo tela je kapija do majstorstva uma. Ljudsko telo je spoljni oklop unutrašnjeg bića, duše. Duša i telo su međusobno povezani. Na primer, ukoliko je telo bolesno, um takođe postaje depresivan, letargičan, bolestan... Ako je um pod stresom, telo postane kruto. Intenzitet i dubina detaljnosti u kojoj se vežba Iyengar Yoga na fizičkom nivou utiče na um i duh. U Yoga-asanama celo telo se mora naučiti da učestvuje. Pojedinac mora da širi svesnost i u najmanje delove tela tako da um postane oštar i svestan u svakoj situaciji. Uči se ravnomerno i duboko disanje tako da energija (prana) može da teče bez smetnji i tada um postaje tih, pasivan i prijemčiv što jesu osobenosti meditativnog stanja uma. Ovo čini telo spremnim za pranayamu. Kroz asane se uči svesnost i primena etike - Yama i Niyama. Na primer, jedna od Niyama je saucha (čistota). Pošto joga gradi oštrinu u svesnosti tela i uma, pojedinac postaje svestan svog zdravlja i počinje da ga održava. Posle puno jela i pića, telo pati a um se zatupljuje. Kako jedan provodi sve više i više vremena radeći jogu, očigledne kontradikcije i samouništavanje više nije lako održati u postojanju, tako da pojedinac menja svoje navike u jelu i piću što vodi ka čistijem stilu života. Još jedan primer Yame je ahimsa (ne-nasilje). Iako je naizgled Yama društvena etika a Niyama lična disciplina, obe se primenjuju jednako u svakoj situaciji kako u društvu tako u telu.

Zaista, Iyengar je koristio asane kako bi ilustrovao kompleksnost ovih disciplina. Tako, na primer, radeći Parsvakonasanu može se osetiti bol u prednjem kolenu ali u stvarnosti uzrok bola u kolenu je posledica lenjog rada prednje butine i nepravilne rotacije zadnje lože pa je koleno dovedeno u neprirodan položaj. Lek je u tome da se mišići pravilno aktiviraju i koriste što u potpunosti otklanja bol. Kako se senzitivnost tokom vežbanja povećava učenik shvata da svi delovi tela utiču manje ili više u nasilju nad kolenom. Ovakvo mišljenje se može primeniti na društvo gde je lako naći uzrok nasilja u nesrećnim domovima, zanemarenom detinjstvu i lošem obrazovanju.

Pranayama je glavni uslov za ispravnu i pravu meditaciju. Iyengar kaže da je teoretski moguće dovesti um do meditativnog stanja samo kroz sedenje i koncentraciju, ali u praksi vidimo da to nije moguće za 99% ljudi. U meditaciji je um potpuno tih ali oštar poput žileta. Mnogi ljudi idu na časove meditacije više godina, ali jako malo njih dostiže ovo stanje svesti. Iyengar kaže da kod običnih ljudi um ima previše 'portala'. Poput cediljke pune vode. Koja god rupa da je zapušena, voda će nastaviti da curi kroz ostale. Um je previše suptilan, a neumoran da bi se kontrolisao i umirio. Dakle, pranayama su tehnike disanja prilikom kojih se dah koristi za umirivanje uma. Blago, jednako, kontrolisano disanje je mnogo lakše usavršiti nego sam um, i zbog tesne veze daha i uma, um preko daha postaje takođe blag i ujednačen. Tada pojedinac može naučiti da se odvoji od svojih čula kroz koje sagledava spoljašnje stvari i može da gaji stanje uma koje vodi do iskustva meditacije.

Meditacija-tihovanje

Kao što je naznačeno, meditacija je stanje uma koje se ne može naučiti kroz puko sedenje i pokušavanje meditiranja. Umesto toga, temelj kulture prema sebi mora biti podignut kroz vežbu prvih pet disciplina joge. Iskustvo meditacije dolazi kada je učenik spreman. Ovo vodi ka još jednoj bitnoj temi Iyengar Yoge - meditacija u akciji. Ako pojedinac može meditirati na plamen sveće, zrno pirinča ili nešto drugo, zašto ne meditirati u položaju u kome je pojedinac? Tako, kada učenik radi Yoga-asane um uči da postane svestan različitih delova tela. Na početku um se kreće od dela ka delu ali vremenom se um absorbuje u svim delovima tela jednako i istovremeno. Pojedinac usavršava svoju svesnost i prodire dublje u telo kako bi se ostvarili precizniji, stoga efikasnijii udobniji položaji. Tako se um uči da dostigne meditativno stanje postojanja. Iako je pranayama pravi ključ u pripremi za meditaciju, postignut napredak je primenljiv na asane u toj meri usavršavanja da pojedinac meditira u položaju.

Šta razlikuje Iyengar Yogu od ostalih stilova joge?

Lako se može videti kako Iyengar Yoga gaji svih 8 disciplina joge i kako je daleko više od ''gimnastike i dubokog disanja''. Vežbom i razumevanjem, shvata se da su asane više od istezanja, kao što je pranayama više od dubokog disanja i kako je meditacija drugačija od samo-indukovanog transa.

 
Zahvaljujući revolucionarnim detaljnim uputstvima B.K.S. Iyengara i njegovoj temeljnoj interpretaciji drevnih tekstova o Yogi rekviziti su pomogli milionima da shvate da je "Yoga za svakoga".
Pravilnim korišćenjem rekvizita, a rekviziti mogu biti mnogi predmeti koji su deo naše svakodnevnice, omogućeno je: izvođenje asana koje se teško izvode bez podrške, dostizanje i održavanje pravilnog skeletno-muskulatornog poravnanja tokom vežbanja, duže zadržavanje i opuštanje u zahtevnijim asanama i time izvlačenje maksimalne koristi iz njih, proučavanje  i istraživanje asana na dubljem nivou, nesmetano vežbanje i poboljšanje stanja uprkos starosnoj dobi, bolesti, povredi ili hroničnom stanju.
Rekviziti pomažu da se asana izvede sa lakoćom. Učeniku je omogućeno da razume i savlada asanu brže  jer sa rekvizitima mozak ostaje pasivan i tako učimo budnost tela i uma.